O promeni, vizualizacijama i mađioničarima

U poslednje vreme na socijalnim medijima nailazim na dosta članaka, što stručnih ili „stručnih“, o načinima da čovek uvede neku promenu u svom životu. To su često članci o vizualizacijama ili o tome kako trebamo promeniti svest, raspoloženje ili emocije, kako bi postigli veći uspeh u životu, ljubavi, poslu i finansijama i tako dalje. Kao što rekoh, ovi članci potiču iz različitih pozadina, nekad pisani od strane psihologa, nekad od strane ljudi koji nisu završili psihološke studije, nego se bave afirmacijama, moći podsvesti, „tajnom“ i tako dalje.

Takođe, čitam često komentare na ove tekstove na socijalnim mrežama i mogu da ih podelim u dve grupe: prvoj pripadaju oni koji govore da psiholozi ne znaju šta pišu, da to svoje znanje nisu doživeli i da samo „mlate praznu slamu“; drugi dižu buku na „afirmacije“ i govore da je „nestručnost“ opasna, da je tu da prevari ljude i slično. To mi je interesantno ponajviše jer su vizualizacije nekako zajednička tema, jer se o njima piše kako u afirmacija-orjentisanim tekstovima a i koriste se kao psihoterapijska tehnika u nekim školama psihoterapije.

vizuelizacija.jpg

Dakle, u ovom tekstu postavljamo pitanje: Da li vizualizacije (i neke druge popularne metode „privlačenja“ sreće) deluju – ili su prevara?

Onomad sam gledao emisiju Pena i Telera ‘Prevarite nas’ (‘Fool us’), u kojoj dva vrhunska mađioničara posmatraju svoje kolege kako izvode mađioničarske trikove i pokušavaju da otkriju način na koji su to uradili. Cilj takmičenja je- da Pen i Teler ne znaju kako je trik izveden. To je, očigledno, način na koji merimo dobrog mađioničara.

Koncept emisije je jako interesantan. Prvo, zbog toga što su Pen i Teler, sa jedne strane vrlo poznati mađioničari, ljudi koji se bave nekim mističnim veštinama i približavaju magiju i čuđenje svojoj publici, a sa druge strane su vatreni demistifikatori. U svojoj drugoj emisiji, „Glupost“ („Bullshit“), obrađuju  popularne predrasude i raskrinkavaju te predrasude vrlo racionalno, logično i naučno. Pen uvek priča, Teler nikad. Paradoksalni momci, reklo bi se.

Još nešto jako interesantno vezano za ovu emisiju mi je bilo što mađioničara koji trenutno nastupa, čini mi se, posmatraju dve publike: Prva publika su obični ljudi, koji se ne razumeju u mađioničarske trikove i druga, Pen i Teler, odnosno majstori svog zanata. Jer, na kraju krajeva, mađioničar je zanatlija koji svoj zanat peče godinama i da bi bio dobar u njemu mora mnogo da uči, vežba i vrlo pronicljivo smišlja sledeći trik. Zanimljivo je to što, čini se, ove dve publike imaju totalno drugačiji doživljaj nastupa.

Dok se prvi upuštaju u magiju i uživaju u zabezeknutosti nakon klimaksa mađioničarskog akta, drugi imaju mnogo više posla, posmatraju nastup daleko sistematičnije i prizivaju širok spektar znanja o zanatu koji su do tada stekli. Drugi gledaju „iza mizanscena“, „iza“ pukog nastupa koji je tu i pokušavaju da vide ono što je tu a ne može se videti. Jer, mađioničarski trik je proces, vrlo kompleksan, dug, naporan i često iscrpljujuć proces kome nastup pripada samo kao delić, izbrušena čestica koja se stavlja u izlog. Laik i majstor nastup vide drugačije.

To me je navelo da razmislim o drugim situacijama. Recimo, u slučaju srećnih ljubavnika, ili u slučaju bogataša. Njihov nastup je očigledan svima i svi koji malo pažljivije posmatraju mogu zaključiti da su srećni – srećni, a bogati – bogati. Ali, tu se sličnosti završavaju. Nakon ovog zaključka, svako ima svoju pretpostavku kako je osoba do toga došla, ili postavlja to pitanje sebi.

Neki imaju tačnu pretpostavku a neki pogrešnu. Pod tačnom pretpostavkom podrazumevam ili da smo pogodili nešto što bi nama pomoglo da nešto postignemo ili da smo pogodili ono što je nekome pomoglo da nešto postigne. Oni sa pogrešnom pretpostavkom verovatno neće postići iste rezultate, ukoliko bi se upustili u neki podvig. Oni sa tačnom pretpostavkom, ukoliko se upuste u podvig i učine sve što pretpostavke za sobom povlače, biće bliže uspehu.

vizualizacija da li deluje.jpg

Nije dovoljno samo pratiti recepte drugih uspešnih. Nekad, to nije moguće, jer smo svi različiti. To pak ne znači da ne možemo da učimo od drugih. Tu vizualizacija može da pomogne, ukoliko se primeni kako treba. Vizualizacija je jedna vrsta fantazije, zamišljanja nemoguće ili moguće situacije koja pruža mogućnost da testiramo realnost naših pretpostavki. Tako da, sledeći put kada pročitamo kako je Rotšild radio nešto svakog dana u neko vreme, mogli bi da vizualizujemo sebe i testiramo realnost, da vidimo da li bi nama to nešto u to vreme pozitivno koristilo za ono što želimo da postignemo.

Ali, tu se vidi jedna falinka vizuelizacije – iskustvo. Šta ako mi nikad nismo pili čaj od limunove trave, te ne znamo ni kako deluje? Šta ako neka naša druga navika utiče negativno na neku pozitivnu? Recimo, rakijica pre doručka može da promeni efekat engleskog doručka? Stoga, nije dovoljno samo vizualizovati, potrebno je i probati, iskusiti, jer naša vizualizacija crpi mogućnosti iz našeg iskustva.

Pen i Teler su puni para. Ali, nije evidentno da su to postigli vizualizacijom – postigli su talentom, posvećenošću i napornim, napornim radom. Ipak, vizualizacija je imala svoje mesto u njihovom uspehu. Da bi stvorili dobar mađioničarski trik, morali su prvo da ga vizualizuju i testiraju izvodljivost, greške i rupe, da ga dopune, dorade itd. Izgleda da je korist od vizualizacije veća, što je situacija koju vizualizujemo konkretnija.

Ali, korist ide u dve strane: možemo da predvidimo ishod neke situacije ili možemo da tražimo razlog greške ukoliko pogrešno predvidimo ishod – da se vratimo unatrag i pronađemo gde smo pogrešili u pretpostavci.

Ali, Pen i Teler nisu postigli uspeh samo vizuelizacijom. Morali su da se upuste u kompleksan sistem podviga i napora kako bi došli dokle su došli, pored toga da se upuste u aktivnosti koje im pružaju zadovoljstvo mimo posla i podviga, kako ne bi izgoreli. Da bi znali njihov uspeh morali bi da znamo makar ono što oni znaju, ako ne i više.

Ali vizualizacija može da pomogne u organizovanju ovih kompleksnih i mnogostrukih podviga. Da bi bila uspešna, vizualizacija treba biti detaljna i dubinska, ne površna. Uspešna je onoliko koliko je bliska realnosti. Potpuno vizualizovana ideja je potpuno ostvariva.

Ukoliko se isprati.

Što nekad nije tako lako. Mnogo je ljudi koji tačno znaju šta treba učiniti, ali osećaju kao da nemaju daha. Krenu, pa stanu. Počnu, ali ubrzo dignu ruke. Ponekad uspeh nije na dohvat ruke. Finansijsko blagostanje je skoro uvek pitanje napornog rada gde se plodovi ubiraju nakon dužeg vremena ulaganja. Uspeh u ljubavi zahteva strpljenje dok se ne rešimo negativnih navika u ljubavnom odnosu i dok ne steknemo pozitivne. Ponekad, moramo da poradimo na svojoj psihodinamici kako bi preuredili svoje stavove prema uspehu koji želimo, ali jedan deo nas ne želi, pa sabotira naše podvige. Ili, želimo više stvari koje jedna drugu realno isključuju, pa ne znamo kojoj da se opredelimo.

Ovo je već dublji nivo poznavanja uspeha u nekoj oblasti. Da bi bili uspešni, moramo da izgradimo svoj karakter, možda i da ga promenimo donekle. Ili to, ili da menjamo svoj cilj. Ako nemam karakter da budem inženjer, mogao bih da postanem privrednik. Jer, mi nismo samo ono što smo sada, već i ono što možemo da budemo i što želimo da budemo. Ukoliko sami sebe miniramo u svom uspehu, nemamo nikog drugog da krivimo osim sebe.

vizualizacija.jpg

Džordan Piterson je posvetio svoju karijeru istražujući kako se čovek kreće ka cilju. U njegovoj teoriji, čovek polazi iz nepodnošljive sadašnjosti ka podnošljivijoj budućnosti (cilju) nizom akcija (delovanje) za koje veruje (pretpostavke sveta) da će ga dovesti do nje. Povremeno, na našem putu ka cilju možemo naići na deo realnosti koji nam staje na put i čini cilj nedostižnim. Tada, kaže, upadamo u haos, anksioznost, depresivnost, negativne emocije. To je neprijatno, kaže on, ali je neophodno, jer samo iz haosa se može stvoriti novi red (nove pretpostavke sveta i plan akcije) koji uzima u obzir prepreke stvarnosti koje su nam se isprečile. Kroz haos rastemo, ali u haosu ne možemo da delujemo produktivno. Da bi se rešili haosa, kaže Piterson, moramo uspostaviti red (što između ostalog, podrazumeva pozitivne emocije).

I u ovom smislu se vizualizacije mogu koristiti:

  • Otkriti svoje pretpostavke o svetu i testirati ih u fantaziji, da li su dovoljno kompleksne i precizne da pokrivaju dovoljno stvarnosti da možemo nešto da postignemo. Ukoliko vidimo da su pretpostavke neprecizne, vizualizacija može da bude prvi korak ka kreiranju novih pretpostavki, ali ne jedini. Novi koraci su saznavanje, razgovor sa sobom i drugima, aktivno otkrivanje o sebi i svetu u kontekstu stvarnosti.
  • Otkriti svoje stavove prema nečemu i zaključiti da li naši stavovi doprinose našem cilju ili ga miniraju. Nakon toga možemo započeti proces pregovaranja sa sobom i eventualno promeniti svoje stavove. Ovo ponekad nije lako i pravi je zanat. Terapeut je majstor koji uči šegrte ovom zanatu.
  • Osvežiti motivaciju za put čiji se kraj ne vidi već „sada“. Ukoliko posvetimo vremena zamišljajući kako smo realno došli do cilja, osvežavamo naš kapacitet da rintamo dok grožđe ne stigne.
  • Stvoriti model reda kako bi započeli proces izlaska iz haosa. Ovim planiramo konkretne korake koje treba da preduzmemo da dođemo do cilja. Dovodeći svoj podvig u stanje reda možemo da započnemo njegovo ostvarenje, dajući pravac anksioznosti i nagradu izvoru depresivnosti. Jer, sreća je put a ne odredište.

Dakle, ima nečeg u vizualizaciji. Ne može da reši sve, ali može da pomogne. Pitanje je, kako se koristi.

Ipak, ponekad, ljudi imaju probleme da vizualizuju. Recimo, u vizualizaciji se pojavljuju negativne emocije ili neželjene slike. Tu ponekad „eksperti“ i gurui predlažu da se ignoriše i voljno fokusira na pozitivno. Pretpostavljam da postoji mehanizam u nekima od nas da to bude delotvorno, ali nisam siguran da je korisno za sve. Negativnosti u vizualizaciji predstavljaju neke pretpostavke, želje i stavove koji se ne uklapaju sa ciljem. Jednostavno ih ignorisati može da ima nekoliko različitih efekata.

Pretpostavimo da čovek želi lepu ljubavnu vezu punu avanture i putovanja. Ali, ima teškoća da vizualizuje ta putovanja. Bez avanture, veza nema žara i on se oseća da u zamišljenoj vezi on sreću kvari. Možemo da pretpostavimo da ima teškoće da zamisli putovanja jer ima problematičan stav prema putovanjima. Zašto? Da li je to zato što je takvog temperamenta, mirnog, da kažem stacionarnog? Takvoj osobi putovanja ne trebaju, iscrpljujuća su. Ali, on veruje da bez putovanja nema žara. Šta bi ste njemu preporučili? A u drugoj situaciji, drugi čovek je možda kao dete imao traumatično separaciono iskustvo zbog putovanja i kroz putovanja proživljava svoju separacionu anksioznost, iako je rođen da putuje. Šta bi ste preporučili sad? Da li je u prvom slučaju dobra ideja ignorisati i gurati sebe u neautentične situacije? Da li je u drugom slučaju dobro ignorisati i autentično proživljavati anksiozne epizode u stilu „this is fine“ do kraja svoje putničke karijere?

Women's eye - looking forward. Isolated on white.

Ili, iako se slažem da mnogi imaju pogrešnu pretpostavku da je postići određenu stvar užasno teško, da li je korisno da za nešto zaista teško verujemo da je lako? Vizualizacija stvarno može da opusti one previše napete da nešto učine, neko može da se opusti previše a da to ne želi (svesno ili nesvesno).

I možda najopasnije, vizualizacija može da nam izgleda kao mađioničarski trik. Laik bi pomislio da je iluzionista upravo učinio čudo i divio se njegovim natprirodnim moćima. Majstor bi znao za „keca u rukavu“ i pokušao bi da shvati kako se desilo to čudo neviđeno. Ukoliko uspeh shvatamo kao mađioničarski trik, mističan i neobjašnjiv, vizualizaciju ćemo shvatati kao mističnu silu kojom će moći i mi to čudo načiniti. Iako je intuicija vrlo čudna pojava i ova strategija nekom i donese neke rezultate, ukoliko ne uspemo u našim „mističnim“ pokušajima, mogli bi da zaključimo da mi mistično ne zaslužujemo taj uspeh ili je neka viša sila odlučila da nas ne voli. Tapkali bi magičnim štapićem po šeširu kao deca i čudili se što nema zeca. A zapravo, samo trebamo da pripremimo zeca pre nego što tapnemo.

Miloš Momčilović

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s