Kako da učimo na radionicama?

Verovatno je svima donekle poznat koncept radionica (prvenstveno bih pisala o radionicama psihološkog tipa, mada su neke karakteristike zajedničke i za drugačije sadržaje). Kao koncept, radionica podrazumeva interaktivnost, dakle aktivno učešće učesnika radionice, tokom svakog njenog dela. Neke radionice imaju za cilj osvešćivanje „publike“ o nekom konkretnom pitanju (temi radionice), neke povećanje osetljivosti o temi, a neke razvijanje određenog znanja ili veštine.

Interaktivnost kao osobina radioničarskog rada takođe podrazumeva izvesnu fleksibilnost u razmišljanju, koja bi nam mogla pomoći da preispitamo ili utvrdimo neki svoj stav, svoj odnos prema nekom konkretnom pitanju, prema nekim prethodnim ili potencijalnim iskustvima ili prema sebi, drugim ljudima i uopšte. Ciljna populacija je unapred određena, te je komunikacija orijentisana ka grupi sličnih ljudi ili ljudi sa sličnim interesovanjem, što bi trebalo da podrži interaktivnost tokom radionice.

Ali, kako iz njih da izvučemo najviše što možemo? Kako da dobijemo baš taj deo koji nam nedostaje?

puzzle

S vremena na vreme, potegne se razgovor između kolega, prijatelja ili klijenata, o tome da li nam radionice zaista koriste, na koji način, kako da dobijemo ono što nam treba, ili pak predstavljaju gubljenje vremena za učesnike a „lakši način dolaska do para“ za voditelja radionice.

Za početak, organizovati radionicu nije baš jednostavno. Osmisliti temu za kojom postoji potreba na tržištu, a sa kojom se mi osećamo dovoljno slobodno i sigurno u svoje znanje i iskustvo, da bismo isto mogli preneti da učesnike. Pronaći adekvatan prostor koji bi pružao priliku za kvalitetno usvajanje znanja, ali i razmenu intimnih iskustava. Većina radionica koncipirana je tako da prvi deo obuhvata usvajanje određenih znanja, a drugi deo njihovu primenu, razvoj neke veštine, vežbanje na konkretnim primerima. Napraviti dobru reklamu, marketing, eventualno platiti promociju događaja. Omogućiti načine daljeg kontakta za zainteresovane sagovornike. Ima tu još dosta koraka, ali vas ne bih time zamarala. U svakom slučaju, zbog prethodno navedenog, nisam sigurna da bih se složila sa idejom da je realizovanje radionice „lakši“ način za zaradu. Možda praktičniji od nekih drugih, ali to ne znači nužno lakši.

Hajde sada da razmislimo kako to izgleda iz uloge učesnika. Da budem iskrena, češće sam bila učesnica nego realizatorka radionica, pa se možda iz tog razloga osećam kompetentnije da o tome pišem.

Okuplja se grupa ljudi, koji se uglavnom među sobom ne poznaju. Broj učesnika je unapred određen, a kreće se najčešće od četiri do deset. Smatra se da je broj polaznika veći od deset prilično veliki da bi svako mogao adekvatno da usvoji znanje i primeni ga u praktičnom delu radionice. Prema svojim osećanjima, koja na početku radionice uglavnom odišu blagom socijalnom anksioznošću (zbog nepoznavanja drugih članova, a potrebe da budem iskrena i otvorena), pozitivnom tremom i intelektualnom radoznalosti, rekla bih da se i dosta drugih učesnika tako oseća. I to je ono što nas u početku povezuje kao grupu koja je zainteresovana za određenu temu (zbog čega smo u tom trenutku na istom mestu).

Teorijski deo radionice može da nam bude manje ili više interesantan, ali u svakom slučaju treba da nam koristi. Realizatori radionica potiču iz različitih profesija, imaju različita iskustva (ne nužno u vođenju radioničarskog rada), te imaju i različite ideje o tome kako rad u grupi treba da izgleda. Verujem da vam je poznato da neki ljudi bolje prenose znanje od nekih drugih, ali uspeh radionice ne zavisi samo od tog faktora.

govornik

Ako ne osećate da vam je teorijski deo radionice koristan, već u prvih pola sata (ako je kraća radionica u pitanju), bilo bi dobro da postavite pitanje koje bi usmerilo voditelja da razmisli da li je dobro osmislio svoj koncept, da li je potrebno spontano promeniti nešto u izlaganju, kako bi učesnici dobili maksimum od stručnjaka. Reakcija „publike“ je uvek važna, i uvek će je uzeti u obzir, onaj voditelj radionice koji želi da pruži što više može za vreme predviđeno za rad (to je nekada dva sata, a nekada više dana, ili ciklus od nekoliko sastajanja), onaj koji je siguran u svoje znanje i veštine, i slobodan da njima spontano eksperimentiše i prilagođava ih potrebama učesnika. Tada možete napraviti procenu da li taj realizator pokušava da vam se približi time što će vam približiti temu o kojoj govori. Budite slobodni da postavljate pitanja ukoliko vam nešto nije jasno ili da zatražite primer. Kao što su voditelji radionica među sobom različiti, tako se i učesnici razlikuju, te ne treba očekivati da – ako je jednom delu učesnika jasan neki deo teorije – jasan je svima. Pratite svoje potrebe i oslonite se na njih.

Praktični deo radionice treba da vam pruži mogućnost da proverite kako ste razumeli teorijsku osnovu, i da pokušate da je primenite ili povežete sa nekim svojim iskustvom. Koncept radioničarskog rada zasniva se na modelu učenja prema iskustvu – pa bi vrlo korisno bilo da dopustite sebi to iskustvo i time pribavite što više benefita od radionice. Ključni cilj radionice je osećaj poboljšanog znanja i veština koje bismo mogli primeniti u svakodnevnom okruženju. Dešava se da učesnici nisu dovoljno otvoreni, te bi samo da uče na tuđim iskustvima. To, naravno, može da bude od koristi, ali je, rekla bih, mnogo korisnije za sve nas, da prevaziđemo nesigurnost i otvoreno verbalizujemo svoje iskustvo ili dilemu. Voditelj radionice treba kontinuirano da vodi računa o osećanjima učesnika, i da se trudi da se u atmosferi oseća prihvatanje i podrška (što je još jedan razlog zašto je bolje raditi u maloj grupi). Takođe, važno je da svaki član ima priliku i bude podstaknut da iskaže svoje mišljenje o datoj temi, prikaže svoj primer, postavi pitanje ili podtemu za diskusiju.

dva puta

Naravno, nije moguće da radionica odgovori svim potrebama svakog učesnika, zato nemojte kretati sa tim očekivanjem. Adekvatan odnos uloženog novca, vremena i energije, sa jedne strane, i dobijenog znanja i veština, sa druge strane, treba da bude prisutan ali se jako retko dešava da je sasvim ravnopravan. Ili bude nešto više u korist uloženog, ili u korist dobijenog. Rekla bih da je veoma značajno da date sve od sebe kako biste se oslobodili tipičnih blokada rada u grupi, i kako biste zaista mogli da primite sve što je voditelj radionice spreman da vam pruži.

Kada sam bila realizatorka niza radionica sa srednjoškolcima (koje su trajale više meseci), shvatila sam koliko je važno za voditelja da na početku uspostavi bazičan odnos poverenja. Tim pristupom omogućuje se veća sloboda među učesnicima, mogućnost da ostvare dobre odnose među sobom (saradničke uglavnom, ali potencijalno i prijateljske). To je češće slučaj sa radionicama koje traju duže vreme, i onim koje za temu imaju neki intimniji sadržaj. Ali, rekla bih, važno je da isti pristup voditelj radionice ima i za druge tipova radionica, jer se tako postiže bolji efekat. Takođe, važno je da učesnici osećaju da je voditelj radionice zaista prisutan, dostupan i raspoložen da izađe u susret, kako tokom radionice, na njenom kraju za dodatna pitanja ili informacije, tako i za razmenu kontakta i mogućnost razvijanja dalje saradnje (npr. obaveštenja o sledećim događajima, prosleđivanje dodatnog materijala, formiranje radnog saveza drugačijeg tipa i sl.). Ukoliko vam se dopao pristup voditelja, i prijao vam način njegove prezentacije i vežbanje, bilo bi dobro da ostanete u kontaktu sa njim, kako biste i na dalje mogli koristiti njegove (za vas proverene) usluge.

be your best.jpg

Sandra Nikolić
psihoterapeutkinja pod supervizijom

 

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s