Dokle se treba boriti za vezu u kojoj se nalazite?!

veza 1

Sve češće mi klijenti postavljaju pitanje trebaju li (ili ne) ostati u vezi. Naravno, odgovor je uvek u njima samima i nekako je već donešena odluka o tome ali je verovatno teško ili zastrašujuće izgovoriti je. U tom smislu, terapija pomaže ljudima samo da izgovore ono što je već u njima ponekad i dugo vremena.

Međutim, kako postaviti granice dokle se trebamo boriti, a kada trebamo početi da se pripremamo za proces tugovanja koji je prirodan nakon raskida sa osobom koja nam je u nekom trenutku bila centralna figura u životu.

Na početku odnosa, dok je zaljubljenost u punom jeku, sve se čini lako, čak i stvari koje nam se ne dopadaju. „Pa dobro, ja ću se ovde povući, a on će tamo, pa uklopićemo se nekako.“
Onda, nakon nekog vremena, krenemo da upadamo u famoznu „kolotečinu“. Pitamo se, da li se i nama dešava to što se „svima dešava“ pa smo krenuli da se „hladimo“. Zapitajte se o standardima kojima merite. U smislu, da li je zaista veza „postala“ ovakva ili onakva i da li to kakva je postala je zaista gore od onoga kakva je bila. Ako sam volela da idem na Pivo Fest i ostajem do ujutru kada se završava, a sada idem da slušam SAMO ono što volim, pitanje je da li sam samo „omatorela“ ili bolje poznajem sebe i cenim svoje vreme i kvalitet istog. Kolotečina je samo naš doživljaj stvari. Da li bi nam život bio potpuno drugačiji kada bi bili sami u tom trenutku. Da li bi zaista bilo sve ultra blještavo i zabavno…?

Na početku veze, preovlađuju strast i idealizacije, a kasnije dolazi vreme za ljubav, poverenje, razumevanje i poštovanje. U svojoj knjizi „51 stvar koju morate da znate pre veridbe“, njujorški psihoterapeut Majkl Betšo (www.michaelbatshaw.com), tvrdi da svaki par u određenom trenutku veze ima dileme oko svog partnera. Neke od tih dilema su „normalne“, ali postoje i one zbog kojih je itekako opravdano otići i ne okretati se.

veza 2

Da zamislimo neke svakodnevne situacije koje dotiču ljude koji su u dugogodišnjim vezama i odnosima, pa da pokušamo da pojasnimo svaku od njih ponaosob.

  1. Osetili smo  privlačnost ka nekoj drugoj osobi – onaj sladak dečko/devojka iz pekare, baš svaki put se zavodljivo nasmeši i ulepša vam dan do te mere da i pored toga što nije zdravo hranite se u pekari svaki dan. Gde je granica? Postavimo stvari ovako. Ukoliko je to samo osmeh uz plaćanje računa za onu mirišljavu kiflu, onda je to samo bezazleni flert, ali ukoliko ste razmenili brojeve i počeli da se dopisujete, prešli ste granicu.
    Niste vi samim tim prekinuli vezu sa sadašnjim partnerom, ali možda bi ste trebali biti pošteni sa sobom i njim/njom i reći mu/joj…
  2. Nezadovoljavajući ili neusklađen seksualni odnos – često će vam psiholozi reći da problem u krevetu obično ima veze (potiče ili izaziva) probleme i u drugim poljima partnerskih odnosa, pa malo razmislite o tome. Gde je granica?
    Ako možete otvoreno razgovarati o tome kako se osećate u tom domenu odnosa i pokušate da radite na tome tako što ćete uvesti neke novine ili promene i čini vam se da je to nešto što je podložno promenama, onda se treba i dalje boriti. Pokažite svom partneru šta želite i šta vam je potrebno. Ako to nezadovoljstvo traje već neko vreme, pokušajte da nađete uzrok (npr. možda je partner upao u depresivno raspoloženje) i da radite na njemu. Ako mislite da ne možete sami, zatražite pomoć seksologa ili terapeuta koji radi partnersku terapiju. Ako i to ne upali, verovatno da niste seksualno kompatibilni i možda je vreme da razmišljate o razdvajanju.
  3. Odnos sa njegovim/njenim važnim voljenim ljudima (porodica i prijatelji) – naravno da je važno i lepo da budete prihvaćeni i da prihvatite njegove/njene važne ljude, ali nekako u praksi se ispostavi da to nije lako ni za naše ljude, a kamoli za partnerove. U tom smislu, vrlo je korisno postaviti jasna pravila o tome kako se rešavaju konflikti. Npr. možete se dogovoriti da svako rukuje svojima i da se svi konflikti rešavaju preko partnera, pa tako kada se neki konflikt desi, svako ulazi u diskusiju sa svojima koji ga neće odbaciti sve i da se ekstremno ne slažu sa njime. Drugi način je, npr. da se dogovorite da se konflikti rešavaju na licu mesta i da uvek učestvujete oboje kako bi ljudima jasno pokazali da komunicirate i razumete kako se vaš partner oseća. Naravno, ovo nije razlog za prekid veze, ali ako zamislimo na duže staze ono „neću ja kod tvojih, nemoj ni ti kod mojih“, čini mi se da se može poprilično odraziti i na sam partnerski odnos.
  4. Nedostaje mi moja sloboda – kao i za sve u životu, tako i u partnerskim odnosima, postoji ambivalencija, oni koji su sami zavide onima koji imaju partnere i obrnuto. Normalno je da povremeno, naročito u dugim vezama, se zapitamo da li sam zaista srećan u ovom odnosu i da se podsetim nekih lepih vremena kad sam bio/bila slobodan/slobodna. Kao da u tom trenutku zaboravljamo da smo dok smo bili slobodni želeli ovo što sada živimo. To razmišljanje se pojačava kada dolazi do neke važne promene u odnosima ili kako ljudi vole da kažu „kada odnosi prelaze na sledeći nivo“. Tu se javi crv sumnje da možda ipak postoji neki princ/princeza iz bajke koji nas negde daleko čeka i može nas dovesti do toga da izađemo čak i iz dobrog odnosa. Zato je dobro da o tome (a i  o svemu ostalom) razgovaramo sa partnerom. U smislu, da se osećamo nesigurno, da se preispitujemo i sl. Samim tim što bi izgovorili stvari koje nas muče, veliki deo tereta bi bio smaknut sa leđa JER u većini slučajeva ćemo postati svesni da i partner prolazi kroz slična promišljanja, pa nekako delimo teret. Kao i u svemu ostalom, u partnerskim odnosima najvažnija je komunikacija, kvalitetna, iskrena (pre svega prema sebi) i dosledna. Ako ona postoji, svaki problem je rešiv, pa makar to bio i dogovor oko prekida odnosa.
  5. Da li trebam dati još jednu šansu? – postoje naravno i situacije u kojima ne vredi ulagati u odnose jer postoji previše patologije. Najčešće, ako partner laže, preti, zlostavlja, kontroliše, manipuliše, dosledno se ne menja i čini vas nesigurnim/nesigurnom, vreme je da nastavite dalje. Najčešće do promene nikada ne dođe, sve i da imate mesec dana kao iz raja. Prevare, izdaje, ponižavanje, obezvrednjivanje i sl. su jasni znaci da taj odnos ne postoji već da taj partner ima odnos samo sa sobom i svojim potrebama. Nije lako, ali proces tugovanja se ne može izbeći. O njemu možete pročitati u tekstu (Pre)boleti.

sloboda

Teško je biti objektivan, naročito kada postoje emocije i kada odnos traje, ali uvek možete zatražiti pomoć. Pitajte svoje prijatelje koji vas dugo poznaju da li vas je taj odnos promenio, ako jeste da li na bolje ili na gore. Pitajte ih da li ste možda prenaglili ako želite da ga ostavite ili ste predugo u odnosu koji je toksičan.

Ako vam se ipak čini da ne možete sami, uvek se možete obratiti stručnim licima. Koliko god zvučalo banalno, „ne mogu preboleti“ za osobu koja to oseća može biti velika i važna stvar sa kojom se treba nositi. Imam nekoliko iskustava kada baš takav neki prekid odnosa je „gurnuo“ ljude koji imaju separacionu anksioznost u depresiju ili depresivno raspoloženje. Ako neko vama blizak prolazi kroz ovaj proces, podržite ga/ju i nemojte olako shvatati taj proces.

Vaš psihoterapeut,
Ivana Đorđević

 

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s