Poremećaji ishrane u svetlu izolacije

U vanrednim okolnostima moguće je sagledati i mnoštvo vanrednih procesa koji se odvijaju u ili pred svima nama. Mnogi od tih procesa bili su prisutni i ranije, ali su sada provocirani, predimenzionirani i verovatno u nešto drugačijem obliku prikazani. Nastavite sa čitanjem

Rezilijencija i kako do nje

Jedan od kompleksnijih termina u rečniku mentalnog zdravlja, rezilijencija je, može se reći, jedan od ciljeva psihoterapije.

Rezilijentnost je sposobnost da se podnesu nedaće koje život baca pred nas. Ko je rezilijentan, njega život, događaji i drugi ljudi teže izbacuju iz šina. Sam sebe teško izbacuje iz šina. Rezilijencija je suma sposobnosti, stavova, stanja (tela, psihe i okoline), znanja, navika i potencijala kojima odgovaramo na nagle promene u životnim okolnostima na zdrav i po sebe i druge koristan način. Svi smo manje-više rezilijentni i to se menja iz situacije u situaciju, iz godine u godinu. Ipak, postoji trend koji nas prati kroz godine, pa ako smo visoko rezilijentni, prosek nije daleko od onoga kada smo najmanje rezilijentni. Nastavite sa čitanjem

Samopouzdanje: između inferiornosti i narcisoidnosti

Pored ponosa, lojalnosti, discipline, srca i uma, samopouzdanje je ključ koji otvara sve brave“ (Dž. Paterno)

kruna

Odnos koji imamo „sa samim sobom“ je glavni odnos u našem životu i on je obrazac po kome se svi drugi odnosi formiraju. Voleti sebe je preduslov za stvaranje i uspešne i zdrave veze sa drugim osobama. Ljubav prema sebi znači verovati u svoju istinsku vrednost. To znači negovati zdravi osećaj pozitivnog samopoštovanja znajući da smo jedna vredna karika u „sveopštem lancu“. Voleti sebe znači aktivno se brinuti o svakom delu svog bića kao i usklađivati se sa sopstvenim željama i potrebama dajući im važnost. Nastavite sa čitanjem

Postavljanje granica

Već neko vreme razmišljam o tome na koji način da pomognem ljudima koji nemaju finansijske ili prostorne mogućnosti da se jave psihoterapeutu. Verujem da neki od njih zaista pokušavaju na sve moguće načine: čitaju literaturu, razgovaraju sa prijateljima, roditeljima ili svojom decom ako su već odrasla. Ali promena ne dolazi lako niti znamo tačno u kom smeru se krećemo ako nemamo nekog da nas vodi. Setila sam se kako kada sam na kraju edukacije poželela da krenem na svoju prvu psihoterapiju (ne pitajte koliko dugo sam ja na terapiji 😉), nisam mogla da je platim. Na sreću, moj terapeut i mentor me je podržao tako što sam mogla da mu plaćam onda kada bi došla do novca. Danas i ja praktikujem to sa nekim klijentima baš zato što nisam zaboravila, a i postoje stvari koje se ne zaboravljaju. Zato ću pisati seriju tekstova na teme za koje sam u praksi zaključila da se sa njima najveći broj ljudi loše nosi, tj. veštine u kojima se najlošije snalazimo. Počela bih od one za koju mislim da će vam najbrže doneti rezultate. E sada, ti rezultati vam se neće nužno dopasti, zato što neće izgledati onako kako ste zamišljali, već onako kako bi trebalo da bi bili zreli, odrasli ljudi koji snose odgovornost za svoj život. Većina mojih klijenata (uključujući i mene samu) vam može reći kako je doživljaj i očekivanje od terapije sasvim drugačije na početku i da poslednja seansa uopšte ne izgleda onako kako smo je zamišljali. Zamišljamo je onako kako zamišljamo da će nam se život promeniti kada naiđemo na „pravu/pravog“, tj. kada se TO desi (završi terapija ili nađem savršenog partnera), moj život će biti sjajan, više neću osećati teskobe i neću (omiljeni izraz) „imati probleme“. To se neće desiti. I niko vas neće spasiti, niti idealni partner, niti vaš terapeut. Ono što se može desiti posle idealnog partnera ili posle terapije je da će nam prvo biti gore, pre nego nam bude bolje, a onda ćemo sazreti i naučiti da mi, u stvari, možemo nositi sve te „probleme“ za koje smo mislili da nas mogu uništiti i zbog kojih se „raspadamo“. Nastavite sa čitanjem

Sadržaji koji povezuju roditelje i decu

U nekim periodima, roditeljima se čini kao da su im deca upletena u svaku aktivnosti, ali se razlikuje način povezivanja (ukoliko uopšte postoji) kroz te aktivnosti. Na primer, jedan od osnovnih zadataka roditelja je briga o fiziološkim potrebama deteta – iako se kroz kupanje i hranjenje možemo povezati, u nešto kasnijem periodu deteta to nisu ni jedini ni osnovni načini povezivanja. Često možemo čuti potrebe roditelja da se malo odvoje od deteta. Ja ih uvek podržim, na sav glas govorim da je to ključno za razvoj i roditelja i dece. Ali, ono što često zaboravljamo, to je da, nije samo vreme provedeno zajedno važno, već je važniji kvalitet zajedničkog vremena. Možda petogodišnjak voli da provodi vreme u svojoj sobi, ali mu je omiljeni deo dana šetnja sa roditeljima do vrtića i nazad. Možda osmogodišnjakinja jedva čeka na plivanje sa vršnjacima i o tome svesrdno deli, ali potajno ne može da dočeka vikend da poseti roditeljski muzički studio. Nastavite sa čitanjem

Kako prevazići sukobe u partnerskoj vezi

zid.jpg

Kada dvoje ljudi stupe u partnersku vezu, smatra se da su do izvesne mere usklađeni i da imaju zajednička interesovanja. Ali sigurno se može pretpostaviti da će postojati razlike kojima se treba prilagoditi. Svi parovi, pre ili kasnije će morati da se „zakače“ zbog suprotnih mišljenja, potreba ili želja. Kako to da neki parovi mogu da razmenjuju svoje misli razumevajući se, poštujući i da nađu rešenja za svoje razlike, a neki parovi se koriste prezirom i svađom? Nastavite sa čitanjem