Kako prevazići sukobe u partnerskoj vezi

zid.jpg

Kada dvoje ljudi stupe u partnersku vezu, smatra se da su do izvesne mere usklađeni i da imaju zajednička interesovanja. Ali sigurno se može pretpostaviti da će postojati razlike kojima se treba prilagoditi. Svi parovi, pre ili kasnije će morati da se „zakače“ zbog suprotnih mišljenja, potreba ili želja. Kako to da neki parovi mogu da razmenjuju svoje misli razumevajući se, poštujući i da nađu rešenja za svoje razlike, a neki parovi se koriste prezirom i svađom? Nastavite sa čitanjem

Odigravanje (acting out)

Ovo je jedan od mojih omiljenih termina. Doduše, moglo bi se reći da mi je tokom života i jedna od češće upražnjavanih aktivnosti. Svakako je raširena pojava psihološkog života. Dakle, nećete se pokajati ako ostanete sa mnom do kraja teksta. Nema čoveka koji ne odigrava. Samo ima mnogo onih koji to ni ne saznaju. Koliko ste hrabri da saznate o čemu se radi?

acting out.jpg Nastavite sa čitanjem

Da li je težnja ka moći univerzalna?

Ovaj tekst je inspirisan Adlerovim shvatanjima. On je bio jedan od autora koji su ostavili značajan pečat psihološkim i pedagoškim postupcima i idejama. Vladeta Jerotić je za njega rekao – jedan od „velike trojice“ – Frojd, Adler, Jung. Tekst će biti prožet nekim njegovim citatima iz knjige „O nervoznom karakteru“, koju ujedno preporučujem svima koji su u nekoj meri psihološki opismenjeni (kažem to zato što ne koristi uvek jasne i lako razumljive pojmove, i na pojedine teorijske postavke se osvrće podrazumevajući da ih znamo). Nastavite sa čitanjem

Kako preboleti raskid emotivne veze?

razlaz

Raskid emotivne veze sa partnerom predstavlja jedan od najstresnijih životnih događaja. Kao i svaki stresni događaj i ovaj je praćen nizom negativnih emocija: tugom, povređenošću, besom, strahom, a ponekad i krivicom. Mešavina i intenzitet ovih emocija stvaraju visok nivo neprijatnosti i bola te zbog toga neke osobe doživljavaju raskid kao nešto što je preplavljujuće, nepodnošljivo i izbegavaju da izađu iz disfunkcionalne veze ili se zadovoljavaju površnim emotivnim odnosima. Ipak, da bismo naučili da gradimo kvalitetne emotivne odnose moramo biti spremni da se suočimo sa neprijatnošću koju donose negativne emocije nakon raskida i prihvatimo ih kao sastavni deo jednog procesa. Nastavite sa čitanjem

Antipsihijatrija

Neću vam mnogo govoriti o razvoju psihijatrije i antipsihijatrije u svetu i kod nas, ali ono što bih volela da postignem ovim tekstom jeste da ponudim jednu alternativu klasičnim medicinskim modelima „lečenja“ ili „tretmana“. Kada pomislimo na psihijatriju, zamišljamo „lude“ pacijente, i neke tamo stručnjake u belim mantilima. Mnogi od njih ponosno šetaju svojim klinikama, neosetljivo delujući na sagovornike kojima je potrebna podrška. „Beli mantil daje moć onome ko ga oblači i govori – ja sam deo jedne institucije i štitim se iza tog mantila, tebi dajem dijagnozu, tako ti uzimam moć i tebe određujem Drugorazrednim građaninom. Psihijatrija je institucija nasilja, ne samo zato što određuje nasilne metode lečenja, nego i zato što u svojoj ideolgiji određuje da ljudi sa patnjom nisu vredni građanske slobode, već im psihijatrija tu slobodu može oduzeti u bilo kom trenutku“ – Lepa Mlađenović. Nastavite sa čitanjem

Lečeći razgovor – koristi i ograničenja

psihoterapeut.png

Psihoterapija nije nešto o čemu se generalno puno priča ali uprkos tome okupira pažnju i maštu mnogih. Slika stručnjaka sa naočarima u ćošku braonkaste sobe i klijenta na kauču je sada već poznata svima. Svi znaju za Frojda, mnogi za Junga, na našim prostorima terapeuti se često pojavljuju na televiziji, poput Vladete Jerotića. Jedno pitanje je mnogima na umu: „Šta li, kog vraga, oni to rade? Kako to izgleda?“. Nastavite sa čitanjem