Bajkoterapija

jednorog

„Živeo jednom iza sedam gora, sedam mora i sedam planina…“

Svakom od nas bi se stvorila nekakva asocijacija na ovakav početak priče. Vratio bi nam se osećaj bake, tate, mame koji nam uz prigušeno svetlo čitaju priče o čudnim putovanjima, nestvarnim likovima i čarobnim doživljajima. Verovatno mislite da ću pisati o deci… E pa neću. To jest na neki način je ovaj odeljak i posvećen deci… U nama… Našem unutrašnjem detetu.

Prisetite se teksta koji smo pozajmili i objavili pre koju godinu (Bajke i psihoterapija). Takođe se možete vratiti i jednom našem tekstu koji je povezan sa bajkama (Šta nije magično u priči o Petru Panu?).  Ako jeste, možemo da nastavimo…

Znate, kad smo bili mali „opravdano“ smo savladavali svoje strahove i učili preko bajki i njihovog sadržaja, a sada smo baš „veliki“ i mudri i ne bavimo se bajkama. To je tužno. Čini mi se da nije da se samo mi ne bavimo, nego sve manje i svojoj deci prenosimo tu čaroliju. A bajke mogu biti jako korisne. Jedna od takvih koristi je da, pored razvijanja odnosa sa onim ko deci čita bajke, deca od najranijih dana uče da vole knjige i čitanje. Bajke, dalje, razvijaju maštu i kreativnost, a što je još važnije, one nas uče o tome koje osobine su društveno poželjne. Na primer, u njima se često promoviše poštenje kao poželjna ljudska osobina koja uvek biva nagrađena. Iako u životu nije uvek tako, ipak verujem u to da većina nas želi da se naša deca vode upravo ovakvim principima.

Obe moje bake su mi pričale bajke, a pošto sam rano naučila da čitam, onda sam ih čitala sama. Jedna baka mi je pričala neki oblik biblijskih bajki, a druga je smišljala skazke o životinjama. Sada kad bolje razmislim više su zvučale kao basne. Njih dve su me nenaučno vodile kroz odrastanje na svoj intuitivno dobar način. Međutim, jedan poznati psihoanalitičar Bruno Betelhajm, se prvi put „naučno“ pokušao baviti bajkoterapijom i zahvaljujući njemu mi sada imamo i taj „naučni“ pristup. Smatrao je da se bajke obraćaju nesvesnom delu naše ličnosti i ublažavaju nam strepnje. Karl Gustav Jung je, takođe, smatrao da su bajke pune simbola koji potiču iz našeg nesvesnog, tako da likovi uz koje smo odrasli predstavljaju simbole same čovekove psihe. Posmatrano iz ove perspektive, bajke nas na neki način predstavljaju.

Transakciona analiza povezuje bajke sa životnim skriptom (scenario) osobe. Naime, kad smo bili deca, doneli smo određene odluke kojih smo se kasnije pridržavali i u odraslom dobu, a da to bude potpuno neosvešćeno. Život prema ovakvim odlukama se naziva životni scenario. Osoba je kao mala napisala svoj životni scenario i kao odrasla se istog pridržava. Problem je što taj nesvesni scenario često može da bude loš za osobu, da kvari njen kvalitet života. Psihoterapija obično radi na otkrivanju ovakvih scenarija i na donošenju novih, zdravih životnih odluka. Jedan od načina da se otkrije nečiji životni scenario je da pitamo tu osobu koja joj je omiljena bajka. Deluje naivno. Ali nije. Vrlo često se osoba vezuje za upravo one bajke koje na neki način odslikavaju njen život. Crvenkapa može biti zavisni tip ličnosti koji traži da bude spašena od zlog vuka, Mačka u čizmama može biti osoba koja stalno spašava druge ljude iako mogu da se snađu i sami, Petar Pan je često osoba koja izigrava večitog dečaka, odbija da odraste i time zanemaruje svoj razvoj. Način na koji doživljavamo sebe i svet se odslikava kroz naše snove, omiljene bajke, razne simbole.

Da bismo mogli bolje osvetliti našu dušu pomoću bajki, mnogi psihoterapeutski pravci nude psihodramsku terapiju bajkama gde se radnja odigrava pred publikom. Naime, klijent može odigrati pred grupom deo bajke i na taj način se identifikovati sa glavnim junakom bajke i projektovati sopstvene osobine na nosioca bajke. Tako se osvešćuju mnogi neosvešćeni obrasci ponašanja.

Inspirisana jednom pozorišnom predstavom (Bajkoholik), odlučila sam malo više da proučim ovu tehniku i da se njome bavim. Moji klijenti su bili oduševljeni tom idejom, a kasnije ja oduševljena njihovim rezultatima. U ovom odeljku ćemo sa vama deliti rekonstruisane bajke mojih klijenata koji su bili voljni da nam ulepšaju sajt i istovremeno sa vama da podele deo svog intimnog doživljaja sebe.

Unapred zahvaljujem svim svojim dosadašnjim i budućim klijentima koji će ovde objaviti svoje lične bajke.

 

Vaš psihoterapeut,
Ivana Đorđević

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s