Bazične sposobnosti po O.L.I. metodu

U prethodnom tekstu sam pokušala da vam dam osnovnu početnu ideju vezanu za sam proces psihoterapije i delimično sam pomenula određene sposobnosti koje su najvažnije po O.L.I. metodu. Sada ću pokušati da vam približim i pojednostavim njihovo shvatanje na način koji će biti manje stručan i psihološki, a bliži vama čitaocima.

Da se podsetimo, osnovne sposobnosti po O.L.I. metodu su:

  1. Mentalizacija i neutralizacija (razboritost psihe)
  2. Celovitost objekta (lepak psihe)
  3. Konstantnost objekta (stabilizator psihe)
  4. Tolerancija na ambivalenciju (usmerivač psihe)
  5. Tolerancija na frustraciju (imunitet psihe)
  6. Volja (motor psihe)
  7. Inicijativa (pokretač psihe)

Krenimo od početka. Mentalizacija i neutralizacija su sposobnosti koje se najranije razvijaju, te su nekakva baza na koju bi trebalo da nadograđujemo i ostale. Pojam mentalizacije se podrazumeva kao sposobnost da prepoznamo emotivno stanje u kojem se nalazimo. Praktično, sposobnost da „imenujemo“ emocije. Svakodnevno čujemo izraze poput „smoren sam“ ili „loše mi je“ ili „puko/la sam“, ali ni jedan od ovih izraza ne izražava konkretnu emociju, te tako ni mi nismo svesni koja je emocija u pitanju. „Smoren sam“ može biti sram, žalost ili ljutnja; „loše mi je“ može biti šokiran sam, prezirem, zavidim; „puko/la sam“ može biti bes, ljutnja, ljubomora itd. Ovo bi trebalo da naučimo da imenujemo još u jako ranom uzrastu, ali čak i ako nismo možemo to naučiti uz pomoć terapeuta tokom psihoterapijskog procesa. Osobe koje imaju razvijenu sposobnost mentalizacije su poprilično samosvesne i imaju uvid u svoje emocionalno stanje. Suprotno tome, osobe kod kojih nije razvijena sposobnost ne mogu npr. prepoznati tugu kad plaču već to objašnjavaju tako što „maskiraju“ pravo osećanje, pa kažu da plaču iz besa.

Pojam neutralizacije pak možemo objasniti kao sposobnost da naša emotivna stanja od krajnosti dovedemo do neke srednje prihvatljive vrednosti. Ono što se „neutrališe“ u ovom slučaju su instinktivne energije (seksualna i agresivna) i pri tom se dolazi do neutralne energije koja će konstruktivno služiti razumnom mišljenju i dolaženju do cilja. Osobe koje imaju razvijenu sposobnost neutralizacije su razborite i razumne, a one koje nemaju ćete prepoznati čestim izjavama tipa: „nisam mogao protiv toga“, „obuzelo me“ i sl.

Prema tome, psihi je neophodna njena razboritost jer bez nje, ne bi znala da kontroliše i prepozna svoja emotivna stanja.

Celovitost objekta je sposobnost doživljavanja i prihvatanja neke osobe, cilja ili aktivnosti kao celine. To je praktično sposobnost da budemo svesni i da prihvatimo i dobre i loše strane onoga što volimo, želimo i ka čemu težimo. Svakodnevno čujete – razočarao sam se jer sam imao velika očekivanja. To bi značilo da nisu uzete u obzir negativne već samo pozitivne strane te pojave, što nije realno, pa kad se ispolje i negativne strane, dolazi do razočarenja. Kada ova sposobnost nije razvijena, ljudi vide svet crno-belo, nerealno i često bivaju razočarani. Kad je sposobnost razvijena, onda se svet sagledava realno. Bez svog lepka, psiha neće moći da vidi „celu sliku“ već samo njene delove, tako da bi svet bio crno-beli umesto obojen.

Konstantnost objekta je sposobnost koja omogućava da se održi odnos sa voljenim objektom čak i onda kada ne zadovoljava direktno naše potrebe ili nije fizički prisutan. Ljude koji nemaju razvijenu sposobnost konstantnosti objekta srećete svakodnevno. Prepoznaćete ih po tome što ne mogu isterati započeto do kraja, ne tolerišu odlaganje i gube volju. Razvijenu sposobnost konstantnosti objekta ima osoba koja prihvata i neizvesne ciljeve, sposobna je da odloži ostvarivanje istih i može da ulaže u dugoročne ciljeve. Na primer, neke veze uspevaju i na daljinu, zato što partneri imaju izgrađenu konstantnost objekta i kako kažu „on/a je tu i kad nije tu“, a neke veze ne uspevaju ni kad su fizički blizu zato što makar i kratko odvajanje dovodi do nesigurnosti jednog ili oba partnera i nemogućnosti održavanje odnosa sa nekim ko u tom trenutku ne zadovoljava potpuno naše potrebe. Bez stabilizatora psihe, osoba je zavisna, pa kažemo da je to sposobnost koja dovodi do toga da budemo emotivno stabilna osoba.

Tolerancija na ambivalenciju je sposobnost da se tolerišu suprotstavljena osećanja prema sebi, nekoj drugoj osobi ili nekoj aktivnosti. Uključuje sposobnost donošenja odluka i mogućnost kretanja ka nečemu. Karakteristika nerazvijene sposobnosti na ambivalenciju je površnost. Prepoznaćete u svom okruženju ljude koji u svojoj vezi i partnerskom odnosu često menjaju suprotna osećanja, te tako jedan dan vole partnera, sledeći već ga mrze. Razvijena sposobnost pak, znači da osoba tačno zna šta hoće/neće i donosi čvrstu odluku u skladu sa tim; ne odugovlači odluku i jasno je opredeljena. Ako ne postoji usmerivač psihe, osoba neće moći da podnese suprotstavljena osećanja vezana za sebe ili sredinu i neće biti sposobna da donosi odluke.

Tolerancija na frustraciju je sposobnost da se izađe na kraj sa neprijatnim osećanjem koje se pojavljuje u nama kada neka od naših potreba nije zadovoljena. Ova sposobnost u svakodnevnom životu nam svima povremeno manjka, naročito ako moramo da se suočavamo sa velikim izazovima, ali to je obično prolazno stanje. Osoba koja nema razvijenu sposobnost tolerancije na frustraciju će odlagati obaveze i rešavanje te situacije, gubiće svoje vreme na nebitnim stvarima i polako će zaostajati u razvoju svoje ličnosti. Osoba koja ima izrazito razvijenu ovu sposobnost je ona koja vam kaže „pogrešio/la sam ali idem dalje, poenta je da se naučim na sopstvenim greškama i da ih ne ponavljam“. Neuspeh kod ovih osoba je samo dodatan motiv da se produži dalje. Bez imuniteta psihe, ista će se lako „razboleti“ i neće izdržati pritisak koji donosi svakodnevica.

Volja je sposobnost da se dosledno ulažu napori duži vremenski period do ostvarivanja razvojnih ciljeva. Osnovna karakteristika je usmerenost ka cilju. Kod ljudi kod kojih ova sposobnost nije razvijena vidimo parazitizam i energiju samo kad se tera inat. Često kažu „ne živi mi se“, „ne mogu dalje“, „sve je besmisleno“. Kada sretnemo osobu koja ima razvijenu sposobnost volje onda se podrazumeva da je to neko ko dobrovoljno prihvata obaveze i još bude kreativna u tom ispunjavanju istih. Na primer, „znam da je teško, ali ništa što je vredno u životu ne dolazi lako, tako da potrudiću se više“. Motor psihe daje pokretačku snagu, te ako ne postoji, osoba neće biti istrajna u postizanju svojih ciljeva i želja.

Inicijativa je sposobnost da se započne, razmišlja i deluje bez spoljnog pritiska druge osobe. Najbolje opisuje osobe koje su kreativne u svom poslu pa ne rade samo ono što im je zadatak već i ono što im pričinjava zadovoljstvo. Na primer, vaspitačica u vrtiću koja ne mora da vodi decu u pozorište, poseduje unutrašnju motivaciju da kod dece razvije ljubav prema pozorištu, pa će se potruditi i pokrenuti inicijativu da to i ispuni. Osobe kod kojih ova sposobnost nije razvijena su one koje čekaju da im se kaže šta da rade ili se može ispoljiti suprotno kad primetite da neko od vaših kolega previše nametljivo pokušava da preuzme neku inicijativu. Osoba se ne bi ni pokrenula dok je ne pokrene neko drugi.

Teško je živeti, voleti i raditi bez razvijene bilo koje od navedenih sposobnosti. Ključ promene u psihoterapiji je pomoći klijentu da navedene sposobnosti odblokira ili razvije, bar na nekom višem nivou od trenutnog. Kada su sve ove osnovne sposobnosti razvijene u određenoj meri, čovek biva sposoban za ljubav i rad.

Sposobnost za ljubav i rad nije osnovna (bazična) već, da se tako izrazim, „napredna“ sposobnost, jer bez razvijenih osnovnih sposobnosti do nje se ne može doći. Na neki način ova sposobnost je cilj svake terapije jer ličnosti daje slobodu da na sebi svojstven način živi i uživa u životu. U terapijskom procesu preko rada na ličnom iskustvu i situacijama iz svakodnevnog života osoba razvija svoje globalne potencijale i uči kako da iz razrešenja problematičnih situacija izvuče najviše.

Nadam se da sam uspela da vam dočaram naše ideje o onome što je neophodno da se razvije kako bi vam život bio ispunjeniji, sretniji, više svojstven vašim potrebama. Želim vam puno sreće u dostizanju sposobnosti za ljubav i rad. I ne zaboravite, proces nikada nije završen jer se uvek može razvijati više i više.

Vaš psihoterapeut,
Ivana Đorđević

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s