Histrionični poremećaj ličnosti

„Lepota je u nesavršenosti.
Ludilo je genijalno i bolje je biti apsolutno smešan nego apsolutno dosadan.“
Merlin Monro

Klijentkinja: Osećam da moram biti zanimljiva. Uvek. Svuda i sa svima. Kad sam krenula u školu, tata mi je dozvoljavao da ga poljubim samo kad dobijem peticu. Jako sam se trudila da često imam petice. Volela sam kad mi dozvoli da ga poljubim. Sada, nisu petice u pitanju, ali osećam da ljudi vole da budu u mojem društvu. E jedino ne mogu podneti tišinu. Znate, kad ste u društvu i dođe trenutak kada svi ućute. To je strašan trenutak. Obuzima me strah da će se ljudi smoriti i otići. Ponekad izgubim osećaj za vreme. Ne volim rastanke. Ne volim kad trebam da odem sama kući. Razmišljam da nađem cimerku. Tako nikad ne bih bila sama… Možda još bolje cimera. I onako sa ženama nikad nisam znala. Na kraju me uvek razočaraju.

Terapeut: I ja sam žena. Šta mislite o našem odnosu?

Klijentkinja: Mislim da ćete me odbaciti. Mislim, jako sam teška osoba, to mi govore svi prijatelji. Lepo im je kad ih zabavljam, ali kad krenem da pričam o sebi i svojim osećanjima, e onda počinju da kukaju kako sam „naporna“. Žene me na kraju odbace. Uvek sam mislila da je to zbog toga što sam lepa i inteligentna pa mi zavide. Nekako za Vas mi se čini da mi bar ne zavidite.

Terapeut: Zašto bih Vas onda ja odbacila, ako Vam ne zavidim?

Klijentkinja: Pa… ne znam. Možda ću i Vama postati naporna u nekom trenutku. Ne bih to volela, ali nekako osećam da se može desiti…

pozoriste

Ovog puta ću početi opisivanje ovog poremećaja poreklom reči od koje dolazi. Elem, histrion (lat.) u antičkom Rimu je bio naziv za glumca i plesača u pantomimi. Hajde da zajedno razvijamo asocijacije. Znači, ako naziv potiče odatle, mora da ima veze sa glumom, scenom i pažnjom. Verovatno smo svi bili nekad na sceni i zasijali u punom svetlu i sve oči su bile uprte u nas, ali nismo svi u domenu histrioničnog poremećaja. Dakle, razlika je u intenzitetu te potrebe da se bude tamo. Kada ta potreba ovlada našim bićem i kada više nismo u stanju da živimo bez toga, onda se moramo zapitati; „Kako ću se osećati ako nisam u centru pažnje?“. Ako je odgovor na ovo pitanje: teško, neprijatno, prazno, nepodnošljivo, moram tako i slično, onda je vreme da zatražimo pomoć.

Osobe sa histrioničnim poremećajem ličnosti svo moguće vreme i prostor društva okupiraju skretanjem pažnje na sebe svojom teatralnošću i dramatizacijom. Oni su „profesionalni glumci“, koji umesto novca zauzvrat dobijaju privremeno olakšanje zbog uznemirenosti i neprijatnosti koju osećaju kad nisu u centru pažnje. Na prvi pogled, očaraju sagovornika. Duhovite su, šarmantne, energične i vrlo često čak i fizički upadljive i dopadljive. Sa druge strane one su manipulativne, zahtevne, napadne, egocentrične i sklone besu. Koriste sve svoje adute (naročito telesne) za manipulaciju i zavođenje. Sklone su neadekvatnom i provokativnom zavođenju drugih, flertovanju i čestom stupanju u seksualne odnose. Često su prisutni i kontradiktorni stavovi koji se istovremeno prepliću npr. „Devojka mog brata ga prevarila i slomila mu srce, kakva kučka.“, da bi posle par rečenica čuli: „Moj ljubavnik mi daje ono što mi suprug ne daje, punu pažnju. On me obožava.“
Fizički, su „podešeni“ tako da privlače pažnju na sebe – počev od šminke, koja može biti previše jarka ili prenaglašena, odeće koja može biti različitih ili jarkih boja, do „čudne“ i neuobičajene frizure, previše nakita, itd.

Vole da „filozofiraju“ i relativizuju. Sve što će im odvući pažnju od sadržaja kako bi se fokusirali na formu. Govor im izobiluje preteranim opisima, dramatizacijama i preteranom potrebnom da se drugi impresioniraju. Naginju stavu „želim da me svi vole i ne mogu podneti kad se nekom ne dopadam“. Zbog savršene glume deluju kao duboko emotivne ličnosti, ali suština iza svega je izbegavanje dubinski kvalitetnih odnosa pomoću dramatizacije, a odnosi su objektivno plitki i površni. Njihov stil razmišljanja je detinjast i okrenut ka dobijanju nagrada, što ih čini jako podložnim na tuđe mišljenje i želje. Time pokazuju i svoj zavisan odnos, ali isti poriču kako bi sebi dopustili osećaj nekakvog samopouzdanja. Iza ovog naizgled nezavisnog ponašanja krije se jaka želja za vezivanjem. Zavisni su od podrške drugih i teško im pada kada to izostane. Odatle i osećaj neprijatnosti kad nisu u centru pažnje. Iza teatralnosti i dramatizacije, kriju se bolna osećanja sa kojima ove osobe izbegavaju da se suoče. Ove osobe su uspešne u socijalnom životu ali problemi se mogu javiti u profesionalnom životu, a sigurno je da ih imaju u emotivnim vezama.

maska

U profesionalnom smislu, problem se može javiti ako se pred njima postave striktni zahtevi koji zahtevaju tehničku pripremljenost i organizaciju. Postoji manjak logičkog razmišljanja i usmerenosti ka konkretnim ciljevima. Izražena im je žudnja za novinom, stimulacijom i spoljašnjim uzbuđenjem, te im je uobičajena rutina dosadna. Često su frustrirani situacijama koje uključuju odloženo zadovoljstvo – sve mora sad i odmah. Zbog njihove potrebe za pažnjom, najbolje će se osećati ako rad zahteva komunikaciju u grupi koja će predstavljati njihova publika dok oni „briljiraju“ na sceni. Vrlo često im šarm prolazi na intervjuima za posao i kolege ih vole, ali ih ne shvataju ozbiljno. Izazivaju suprotstavljena osećanja kod drugih. Jednom rečenicom to su oni ljudi na poslu o kojima znamo reći: „Njega/nju ljudi ili vole ili ne vole, treće nema.“

U emotivnim vezama, ovakav tip ličnosti privlači pažnju preko seksualnosti. Međutim, provokativno i zavodljivo ponašanje nije usmereno samo na osobe prema kojim imaju seksualna i romantična interesovanja, već i u širem spektru, prema kolegama, poznanicima i prijateljima. Logično, konstantno flertovanje i koketiranje sa svim i svakim će probuditi sumnju kod partnera. Trudiće se da kontrolišu svog partnera kroz emocionalne manipulacije ili zavodljivo ponašanje. Međutim, u isto vreme će pokazivati i ekstremnu zavisnost od te osobe, što dodatno zbunjuje partnera i čini odnos još haotičnijim. Histeričnim osobama se zapravo čini da ih drugi ljudi ne vole, da nisu uspešni i da ih izbegavaju. Zato neretko pokušavaju da seksualno privuku osobe suprotnog pola, a u osnovi takvog ponašanja je zapostavljenost i doživljaj nedostatka pažnje. Ljudi koji se nalaze u ovakvom stanju mogu imati poteškoća da postignu emotivnu intimnost u ljubavnim vezama ili seksualnim odnosima. Često glume neku ulogu – najčešće je to uloga „žrtve“ ili „princeze“, sve u cilju održavanja manipulativnog odnosa koji im je potreban.

Kada su u pitanju socijalne interakcije, ulaze u odnos na osnovu emocija, lakomisleno, bez promišljanja. „Smore“ se kad je neophodno da se razmatraju činjenice, vaga i odlučuje racionalno. Ovi pojedinci mogu otuđiti svoje prijatelje sa zahtevima za konstantnom pažnjom. Osetljivost na kriticizam ili negativno mišljenje je, naravno, stalan pratilac ovog stanja, jer ove osobe imaju slab ego. Ako gajite bilo kakvo loše mišljenje ili ispoljite neko negativno ponašanje prema ovakvoj osobi, ona će to veoma teško podneti. Pokušaće da vas odvrati od stava prema njoj ponovo svojim teatralnim ponašanjem (plač, histerija, bes, itd.) izazivajući vam osećaj krivice. Nakon toga, gledaće da vas izmanipuliše u onom smeru u kojem biste počeli da mislite sve najbolje o njoj.

Učestalost histrioničnog poremećaja ličnosti u populaciji je između 2% i 3%. Novije studije su pokazale gotovo jednaku učestalost poremećaja kod muškaraca i kod žena iako to ranije nije bio slučaj. Ranije se ovaj poremećaj pripisivao ženama, verovatno zbog karakteristika koje se lakše „lepe“ za ženski pol.

Mehanizmi odbrane koje koriste su potiskivanje i disocijacija. Potiskuju neprijatna osećanja i/ili situacije (jednostavno ih „zaborave“), a disocijativni simptomi uključuju odsustvo emotivne odgovornosti, smanjenu svest o okruženju, derealizaciju, amneziju, poremećaj identiteta, slabu koncentraciju i preokupiranost. Zbog toga su često nesvesni svojih pravih osećanja. Skloni su razvoju somatizacija (poremećaj u kojem se psihički i emocionalni problemi izražavaju na telesnom planu; te osobe se žale na bolove u glavi, stomaku, grudima, rukama, nogama, na teško disanje, otežano gutanje, slab vid ili na bolne menstruacije, mada se kod njih ne mogu naći nikakvi organski uzroci) i anksioznih poremećaja. Ponekada mogu razviti i depresiju.

Ovaj poremećaj se javlja u ranom odraslom dobu. Pored genetskih faktora, uticaj porodice i rano detinjstvo je takođe presudno. Najčešće su to osobe koje su rasle u porodicama u kojima nisu postavljane jasne granice, a roditelji su pružali nedoslednu pažnju, tako da dete nije moglo da predvidi koja ponašanja su roditeljima poželjna. Na primer, jednom bi nagrađivali određeno ponašanje, a jednom isto to kažnjavali. Roditelji ove dece, često nisu bili skloni kritici i kažnjavanju, ali nisu ni bili sposobni za pokazivanje dubokih emocija i dosledno iskazivanje ljubavi. Ovakva deca dobijala su pažnju samo na način koji se dopada roditelju.

gluma

Da li i kako im se može pomoći? Psihoterapija

Kao što smo do sada mogli primetiti, i odnos sa terapeutom će zavisiti od pola istog. Ako je terapeut suprotnog pola, onda će klijent sa histrioničnim poremećajem pokušati da ga zavede, eventualno se može desiti i da se „zaljubi“ u njega (erotski transfer). Ukoliko je istog pola, onda će pokušati da ga omalovaži, postavljaće se takmičarski i nadmeno. Bez obzira na pristup klijenta, ono na šta terapeut treba obratiti najviše pažnje jeste izgradnja poverenja, jer je to nešto što ovim klijentima nedostaje (sposobnost dubinskog povezivanja). Kada terapeut to uspe, to je dobar početak za klijenta da nauči da gradi tako kvalitetne i dubinske odnose i sa drugima. Radi se na jačanju Ego snage, oslanjanje na unutrašnje sposobnosti, pre nego na ono što dobija kao fidbek iz površnih odnosa koje gradi. Više se forsira razmišljanje nego osećanje. Prihvatanje odgovornosti, naročito u interpersonalnim odnosima. Vežba se racionalno i objektivno posmatranje stvari, sveta i odnosa u njemu. Za početak bi bilo odlično da se smanji „drama“ i „filozofiranje“, a poveća svesnost. Dalje, preko partnerskih odnosa, radi se na povećanom fokusu na partnera, razvijanje saosećanja i  poštovanju tuđih granica. Akcenat na seansi se stavlja na verbalnoj razmeni detalja i mišljenja. Sa obzirom na njihovu naviku da glume „žrtvu“, važno je da terapeut ne dozvoli sebi da upadne u ulogu „spasioca“, jer je najvažnije da oni razviju svest o tome da jedino sami mogu „spasiti“ sebe. Svršetak terapije je isto specifičan i ove klijente terapeut mora pripremati na separaciju polako i postepeno kako se ne bi osetili odbačeno. Simptomi ovog poremećaja se mogu smanjiti do nivoa potpune funkcionalnosti, čak i nestati, ukoliko klijent razvije zrelu sposobnost da odgovara na životne izazove crpeći svoju unutrašnju snagu.

Ivana Đorđević

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s