Izbegavajući poremećaj ličnosti iliti „strah od života“

sta uradih„Što je sigurno, sigurno je.“
„Tako ti je to, Marfijev zakon.“
„Niti imam želju, niti vremena da upoznajem nove ljude.“
„Još sam mlad(a), ima vremena za obaveze (brak, vezu).“
„Ne bih menažersku poziciju jer znam da ću imati više obaveza i odgovornosti, a ne isplati se.“

Verovatno da ćete prepoznati sebe ili nekog vama bliskog u ovim izjavama. Da se odmah ogradimo da činjenica da povremeno izbegnemo neprijatnu situaciju ne govori o tome da imamo izbegavajući poremećaj ličnosti. Postoji razlika u kvalitetu života ljudi koji su normalno stidljivi i onih sa poremećajem ličnosti, a sastoji se u meri u kojoj utiče na naše svakodnevno funkcionisanje. Oni žele društvo, ali ostaju bez njega zbog svog straha. Često preoprezno posmatraju govor tela i lica onih sa kojima ulaze u kontakt. Njihova nespretnost i napetost može izazvati podsmeh, što potvrđuje njihovo iracionalno uverenje. Vrlo su zabrinuti zbog mogućnosti da će pocrveneti ili zaplakati ukoliko ih neko kritikuje, a ako se to desi onda to isto koriste kao potvrdu svoje „bezvrednosti“, potvrdu ideje da su ljudi zli i da te povređuju i da je najbolje ostati „sam“.

Ljudi koji imaju izbegavajući poremećaj ličnosti se osećaju neprikladno i kao posledica toga izbegavaju socijalne interakcije koje bi eventualno dovele do toga da budu odbačeni, ismejani ili poniženi. Sebe najčešće opisuju kao usamljene osobe koje je društvo odbacilo. Jako retko (dok ne dođe do prekomernog pojačanja simptoma) bi priznali da imaju problem ili zatražili pomoć. Najčešće bi to opisali rečima „takav/takva sam“. Karakteriše ih i preterana upotreba odbrambenih mehanizama i strah da se bude različit u odnosu na druge.

Strah od toga da prihvate druge i da sa njima budu bliski dolazi od duboke ideje da će ih bliskost poremetiti kao individue, da će izgubiti granice i lični identitet, da će postati zavisni pa da će ih tako drugi i kontrolisati. Strahuju od gubljenja ličnih granica i da će postati preterano zavisni od drugih.

Strogo sude i sebi i drugima i često su ljuti čak i zbog sitnica i nebitnih stvari. Primera radi, ako drugarica nema naviku da skine cipele prilikom ulaska u njihov dom, biće besni što je tako bezosećajna zato što moraju da ribaju kuću svaki put kad ona dođe. Ili ako partner „dozvoli“ da se nešto pokvari i baci, a živimo u kriznom vremenu gde je hrana skupocena i ne sme se bacati. Jako su samokritični i imaju „sebeproganjajuću“ savest. Skloni su perfekcionizmu i osećanju griže savesti.

Smatra se kako je izbjegavajući poremećaj ličnosti nastavak „normalno povučenih“ osoba, čije su osnovne osobine sramežljivost u međuljudskim odnosima, zabrinutost o tome što drugi ljudi misle o njima, naglašena odmerenost i suzdržanost u odnosu s drugim ljudima. Najprivrženiji su članovima porodice ili nekolicini najbližih prijatelja. Ti ljudi se često osećaju kao da su im brzo ušli „ispod kože“ jer ostavljaju takav utisak.

usamljenost 2

Simptomi izbegavajućeg poremećaja ličnosti

Obično se prvi simptomi javljaju u kasnijem detinjstvu ili ranoj adolescenciji, međutim dijagnoze se ne postavljaju pre punoletstva. Odlikuje ih dugogodišnji osećaj neprikladnosti, preosetljivost na mišljenje drugih ljudi i društvena inhibicija. Ovaj poremećaj uključuje većinu od sledećih simptoma:

  • Doživljavaju se društveno neprikladnim te izbegavaju kontakte s ljudima iz straha da će biti odbačeni, omalovaženi ili poniženi
  • Suzdržanost od bliskih odnosa sa drugima, iz straha da će biti osramoćeni i ismejani
  • Preopterećenost i strah od kritike i odbacivanja u društvenim odnosima
  • Suzdržanost u novim socijalnim situacijama zbog osećanja neprikladnosti
  • Sebe vide kao društveno nesposobne, neprivlačne ili lošije od drugih
  • Neradno preuzimaju odgovornosti i ne uključuju se u nove aktivnosti iz straha da će biti osramoćeni

Uzroci izbegavajućeg poremećaja ličnosti

Uzrok izbjegavajućeg poremećaja ličnosti do danas nije jasno definisan. Pretpostavlja se da je posledica kombinacije delovanja socijalnih, genetskih i psiholoških faktora. Mnoge osobe kojima je dijagnosticiran ovaj poremećaj imale su nesretno detinjstvo, obeleženo dugotrajnim zlostavljanjem u porodici (ili bar doživljaj istog), te su bili često izloženi kritici bilo koje vrste i odbacivanju. Pošto nisu dobile zadovoljenje želje da se povežu sa roditeljima, taj obrazac prenose na druge osobe. Odrastanje prati ogroman strah od odbacivaja i ideja o ličnoj „nebitnosti“. Kada dođe razvojni period gde se aktivira potreba za nalaženjem partnera, obnavlja se želja za dobijanjem ljubavi i povezanosti sa roditeljima, pa se automatski aktivira i strah da će ponovo biti odbačeni. Jedino što im ostaje u tim trenucima je preuzimanje obrasca izbegavanja istog (bar oni to tako doživljavaju).

Često se uz simptome ovog poremećaja, javljaju i drugi simptomi koji ih prate, pa se neretko suočavaju i sa fobijama (agorafobija, socijalna fobija i opšta anksioznost) ili hipohondrijazom na primer. Tako, osoba može koristiti fobije kao odličan izgovor za izbegavanje životnih situacija, a hipohondrijaza im omogućava da se bave svojim „zdravljem“ umesto ljudima i odnosima u okruženju. Cilj je svakako pomeranje fokusa sa „pravog problema“ na nešto što je dovoljno „legitimno“ da bi se koristilo kao opravdanje za njihov stil života. Ovi propratni simptomi, mogu samo pogoršati rešenje problema i sam rad nad istim. U svakom slučaju, daju im razlog više zašto sebi ne dozvoljavaju suočavanje sa „strahom od života“ i izlaženje iz ljušture gde se osećaju sigurno i prijatno u odnosu na spoljni svet koji je zastrašujuć.

Izbegavajući poremećaj ličnosti na poslu i u socijalnim odnosima

stopGlavni problem u vezi sa ovim poremećajem javlja se u društvenom i profesionalnom funkcionisanju. U društvenom fukncionisanju, nisko samopoštovanje i preosetljivost na odbacivanje dovode do ograničenja u međuljudskim odnosima. Ove osobe vremenom se povuku i nemaju dovoljno prijatelja koji bi im pomogli za vreme krize. Oni žude za naklonošću i prihvatanjem, pa samim tim maštaju i idealizuju odnose sa drugima. Slično je i u partnerskim odnosima, te tako, ili ulaze u odnose u kojima mogu biti sigurni da ne mogu ostvariti duboko povezivanje i kontakt, ili „pobegnu“ kad osete da se ne mogu odupreti tom vezivanju koje je za njih istovremeno i jako, jako privlačno ali i zastrašujuće. Posle svake „neuspele veze“ (mada obično ih nemaju puno), samo dobiju potvrdu da su „znali“ da će tako biti i da su trebali da budu još pažljiviji i agilniji. Takođe mogu ulaziti i u preterani broj veza (promiskuitet) kako bi izbegli vezivanje za jednu osobu. Ne stoji po sredi samo strah o odbacivanja koji smo već pomenuli, nego i strah od novih stvari i nepoznatog jer je i to potencijalna opasnost. Zanimljivo je što je želja za istim tim samo malo slabija u odnosu na strah, pa nekako strah uspe da prevagne. Inače su obe te suprotstavljene tendencije konstantno aktivne i čine začaran krug. Ljudi ih mogu doživeti nedostupnim, čak i hostilnim, sušta suprotnost nekog ko se u stvari plaši tih socijalnih odnosa. Ukoliko se osećaju sigurno sa nekim, skloni su da se po svaku cenu drže tog odnosa. Tako, ovaj tip ličnosti može postati prilično zavisan bez obzira da li je to dobro za njih ili nije. Njihova percepcija odnosa je uska i često stremi „savršenstvu“ (idealizaciji), pa su prestrogi u kritikovanju „nesavršenih veza“.

Što se njihovog profesionalnog života tiče, jako se trude da ostanu neprimećeni i da ne štrče, čak i ako imaju sposobnosti ili talenta za napredovanje. Pre bi odabrali ušuškanost i sigurnost nego preuzimanje novih odgovonosti gde je veća verovatnoća da će ih neko „procenjivati“ ili vrednovati. Stidljivi su, izbegavaju očni kontakt, retko pričaju glasno i skoro se nikada ne zauzimaju za sebe. Ne pokazuju inicijativu i njihov rad često izgleda neplanirano. Rasejani su, gube fokus i često fantaziraju kako bi nadomestili ono što im nedostaje u realnom životu. Ako im se ponudi viša pozicija ili će odbiti uz odgovor kako smatraju da nisu dovoljno kompetentni za istu ili će „iscenirati“ grešku zbog koje će izbeći da se bave tim novim izazovom. Teško im je da postave granice i da kažu „ne“ čak i kolegama na poslu. Najbolje se osećaju kada dugo ostanu na istom poslu gde „vladaju“ situacijom i svojim veštinama i gde će izvršavati poslove bez puno prostora za pokazivanje inicijative ili kreativnosti.

usamljenost

Da li postoji rešenje?

Ipak, postoji rešenje za ovaj problem. Najčešće se desi da se pomoć zatraži kada više nije moguće da se funkcioniše u svakondevnim životu i kad je onesposobljavanje prevršilo meru, ali ima prostora za optimizam. Što je izbegavanje dugotrajnije i ukorenjenije, to će proces oporavka biti duži. Međutim, u zavisnosti od nivoa svakodnevnog funkcionisanja, ponekad pomoć preko učenja socijalnih veština, borba protiv stida i rad na iracionalnom uverenju da je osoba bezvredna i ne zaslužuje ljubav, mogu rešiti bazične teškoće i vratiti osobu u život bez/sa manje strahova.

Iako se ponekad zahteva duži rad, u najvećem broju slučajeva dobije se pozitivan ishod. Svi koji dođu na ovaj svet samim rođenjem imaju prava na ljubav i prihvatanje baš takvih kakvi jesu. Ako osoba uspe da ovo pounutrašnji i oseti, na dobrom je putu da se bori sa svojim izbegavajućim životnim stilom. Moraju se suočiti sa istim i prevazići ga uz podršku svog terapeuta koji će im prvi pokazati kako svet nije toliko hostilan, koji će pokazati bazičnu toplinu, razumevanje i prihvatanje.

Ukoliko prepoznate nekog ko je u sličnom problemu, pokušajte da mu budete podrška da zatraži pomoć. Što ranije se problem prepozna, brže i lakše se može raditi na njemu. Ukoliko ste to Vi sami, „progutajte knedlu“ bar taj prvi put kad zatražite pomoć. Posle toga više nećete biti sami u toj borbi. Puno sreće sa tim.

Vaš psihoterapeut,
Ivana Đorđević

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s